Knowledge & Analysis

Procena za 2025. godinu - Izveštaj za Albaniju

Označeno

Procena za 2025. godinu pokazuje da se civilno društvo u Albaniji suočava sa sve izraženijim ograničenjima u praksi, uprkos uglavnom odgovarajućem pravnom okviru. Tokom godine ostvaren je određeni napredak, uključujući uvođenje dugo očekivanog oslobađanja od PDV-a za projekte finansirane donatorskim sredstvima i usvajanje novog Zakona o volontiranju. Ipak, saradnja između institucija i organizacija civilnog društva oslabila je, a nakon isteka prethodne Mape puta krajem 2023. godine nije usvojen novi strateški dokument koji bi definisao okvir za ovu saradnju.

Ključni nalazi

Zaštita od pretnji i napada se pogoršala, a ocena usklađenosti snižena je sa 4 na 3. Strateške tužbe protiv učešća javnosti su se nastavile, a koordinisana kampanja dezinformisanja bila je usmerena na organizacije koje se bave pravima LGBTIQ+ osoba i rodnom ravnopravnošću uoči usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti u novembru 2025.

Stopa PDV-a od 0% za robu i usluge koje se koriste u projektima EU IPA III i drugim projektima finansiranim sredstvima donatora stupila je na snagu, što predstavlja dugo očekivan korak ka finansijskoj održivosti sektora. Samo 23% organizacija civilnog društva ocenilo je javno finansiranje kao transparentno i pravično.

Ograničenja povezana sa izvorima finansiranja porasla su na 9% organizacija civilnog društva, sa 1% u 2024. godini, a ograničenja povezana sa bankarstvom na 11%, sa 6%.

Novi Zakon o volontiranju priznaje volontiranje kao radno iskustvo, ali Albanija i dalje nema nacionalnu strategiju volontiranja, što je zabeleženo u sva četiri ciklusa procene.

Samo 4% organizacija civilnog društva učestvovalo je u konsultacijama koje su im od početka omogućile pristup nacrtu i najmanje 15 dana za komentare. Nacionalni savet za civilno društvo sastao se jednom 2025. godine, u odnosu na tri puta 2024. godine.

Dve trećine organizacija civilnog društva (66%) prijavilo je diversifikovanu bazu donatora, u odnosu na 48% u 2024. godini. Broj zaposlenih je porastao, ali su organizacije sa sedištem u Tirani imale medijanu od pet plaćenih zaposlenih, u poređenju sa 2.5 van glavnog grada, a samo 7% organizacija civilnog društva imalo je sveobuhvatne politike upravljanja ljudskim resursima.